+381 13 366 163

info@silver-sab.rs

Top

ZAŠTO SREBRO?

Silver Sab / ZAŠTO SREBRO?

Aktivni sastojak Silver Sab-a je SREBRO ZEOLIT!

ZAŠTO SREBRO?

Antibakterijska aktivnost SREBRA i njegovih jedinjenja bila je poznata već u ranoj istoriji.

Još su stari Grci i Rimljani koristili SREBRO kako bi sprečili infekcije, a u srednjem veku SREBRO se koristilo za lečenje opekotina i rana.

Doseljenici Amerike su SREBRNE novčiće ubacivali u mleko u cilju sprečavanja mlečno- kiselinskog vrenja. Mornari su stavljali SREBRNI novac u burad sa vinom i vodom na svojim dugim putovanjima i tako ih dezinfikovali u 19. veku.

U Nemačkoj su takođe u 19. veku stavljali bebama u oči kapi na bazi jedinjenja SREBRA da bi se sprečila infekcija. Tokom pričešća u crkvama se koriste SREBRNE kašike, koje koriste stotine vernika i NIKAD nije došlo do širenja zaraze. SREBRNA rešenja su odobrena 1920. godine od strane US Food and Drug Administration za upotrebu kao antibakterijskih agensa.

Danas se SREBRO koristi u specijalnim vrstama zavoda koji sprečavaju infekciju, u urinarnim kateterima (SREBRNE niti) da se spreči razvoj urinarnih infekcija, a SREBRO sulfadiazin se koristi u kremama za opekotine. Delovi savremenih klima uređaja, mašina za veš, frižidera i drugih kućnih aparata počinju da se izrađuju na bazi SREBRA.

Švajcarski botaničar Karl Vilhelm fon Negeli je začetnik naučnog istraživanja mehanizma dejstva SREBRA na ćeliju mikroorganizma koji je 80-tih godina 19. veka ustanovio da uništenje ćelije mikroorganizma ne izaziva sam metal, već njegovi joni i tu pojavu je nazvao «oligodinamika». Dokazao je da SREBRO ima oligodinamičko dejstvo samo u rastvorenom, jonizovanom obliku a to su kasnije dokazali i drugi istraživači.

Nemački naučnik Vincent se bavio poređenjem aktivnosti pojedinih metala i došao je do zaključka da SREBRO ima najjači baktericidni učinak, a bakar i zlato slabiji. Njegov eksperiment pokazuje da je stafilokoka na SREBRNOJ podlozi umirala za 2 dana, na bakarnoj – za 3 dana, a na zlatnoj – za 9 dana. U slučaju bakterija izazivača difterije na SREBRNOJ pločici bi uginula za 3 dana, na bakarnoj za 6 dana, a na zlatnoj – za 8 dana. Važno je napomenuti da su ovi eksperimenti rađeni na metalnoj osnovi, a ne u jonizovanom rastvoru.

V.S. Brizgunov je sa grupom autora dokazao da SREBRO ima izuzetno moćno antimikrobno dejstvo. Na klinikama su ispitivali bakterije koje su bile od posebnog interesa za lekare – gnojnu i stomačnu streptokoku, zlatnu stafilokoku i proteus vulgaris. U kliničkim ispitivanjima se pokazalo da joni SREBRA različito utiču na različite vrste bakterija – od sposobnosti da ubijaju mikrobe tj baktericidnog dejstva do sposobnosti sprečavanja razmnožavanja bakterija tj bakteriostatičnog dejstva.

Niz istraživača je ustanovio da joni SREBRA pokazuju dobar terapeutski rezultat u lečenju virusnih oboljenja jer dezaktiviraju viruse gripa A-1 i B, pojedine entero i adeno-viruse, a čak i da inhibiraju virus SIDE. Oni su konstatovali da se u odnosu na standardu terapiju, terapija koloidnim SREBROM pokazalo daleko efikasnijom. L.V. Grigorjeva je eksperimenima ustanovila da je za terapiju Koksaki virusa serotipova A-5, A-7 i A-14 potrebna znatno veća koncentracija SREBRA od 0,5 do 5 mg/l, nego za ešerihiju, salmonelu i druge stomačne bakterije (0,1 do 0,2 mg/l).

Postoji niz teorija koje objašnjavaju mehanizam dejstva SREBRNIH jona na same mikroorganizme. Najpopularnija je „adsorbciona teorija“, koja se bazira na negativnom naelektrisanju ćelija bakterija i pozitivnom naelektrisanju jona SREBRA koji se lepe na ćeliju bakterije, usled čega dolazi do međusobnog dejstva elektrostatičnih sila, prilikom kojih ćelija gubi životnu sposobnos. Postoje i istraživači koji stavljaju akcenat na fizičko-hemijske procese, odnosno oksidaciju protoplazme bakterije u kojoj SREBRO igra ulogu katalizatora.

Voraz i Tofern su 1957. objasnili da joni SREBRA vezuju enzime koji sadrže SH i COOH grupe što dokazuje antimikrobno oligodinamičko dejstvo SREBRA, što potvrđuju i Tonli i Vilson ekperimentima koji dokazuju narušavanje osmotičke ravnoteže ćelije. Kada sažmemo sve ove teorije, dolazimo do zaključka da je mehanizam delovanja SREBRA višestepeno na samo ćeliju bakterije. Dakle, joni SREBRA se sakupljaju na ćelijskoj membrani prilokom čega ćelija ostaje živa ali se time narušavaju njene pojedine funkcije, kao npr razmnožavanje. Zatim, joni SREBRA prodiru dalje, kroz membranu u unutrašnjost ćelije, zaustavljaju disanje i proces oksidacije, i tada ćelija umire.

U ekperimentalnim uslovima je dokazano da prilikom istovremene inkubacije živog tkiva mozga miša i raznih mikroorganizama u rastvoru koji sadrži jone SREBRA, mikroorganizmi bivaju uništeni iako morfologija eritrocita i leukocita ostaje neizmenjena. Ćelije tkiva mozga miša su se zaokruglile, ali na njihovim membranama nije bilo promena. One su sačuvale normalnu ćelijsku strukturu, sačuvale su životnu sposobnost, čak su se i dalje razmnožavale. Time je dokazano da joni SREBRA ne deluju razarajuće na ćelije makroorganizama, već na ćelija mikroorganizama. U svetlu savremenih znanja SREBRO se smatra moćnim sredstvom koje aktivno deluje na patogene bakterije i viruse.

ZAŠTO ZEOLIT?

ZEOLIT je čudotvorni mineral koji ima neverovatna lekovita dejstva. Mnogi ga nazivaju i ‘’kamenom budućnosti’’ . Mineral ZEOLIT se najpre koristio zа čišćenje vode koja je bila zagađena rаdioаktivnim i sličnim zаgаđenjima. Za vreme Černobilske katastrofe uspešno se koristio u cilju sprečavanja kontaminacije vode radioaktivnim supstancama. Prirodni ZEOLIT je nastao prilikom kontakta vulkanski stena i pepela sa alkalnim podzemnim vodama. Sam prirodni ZEOLIT nema korisnih svojstava dok se tehnološki ne obradi, steriliše i hermetički upakuje kako bi mogao da se koristi- za ljudske potrebe ili u druge svrhe (prečišćavanje vode za piće i otpadnih voda, oplemenjivanje zemljišta, ishrana životinja). Jedini dozvoljeni ZEOLIT za humanu upotrebu je klinoptilolita jer je bogat mineralima, natrijumski ili kalcijumski aluminosilikat. Prilikom tehnološke obrade, ZEOLIT se usitnjava do veličine mikrona, čime se povećava njegov adsorpcioni kapacitet (vezivanja čestica za sebe) i sposobnost jonske izmene.

Više...