Bakterije

Enterobacter cloacae (klinički izolat)

Enterobacter cloacae  spada u gram-negativne bakterije. Ima je u zemljištu, vodi i nekim namirnicama.

Napada digestivni trakt, urinarni trakt, ponekad i respiratorni sistem. Najčešće napada kada je oslabljen imunološki sistem usled neke infekcije ili povrede (rane, posekotine). Ukoliko se ne leči, može napadati i srčane zaliske pa čak i zglobove što vodi do nekog oblika artritisa.

Voli da obitava na kuhinjskim sunđerima, u sudoperi, mašini za pranje sudova i daskama za seckanje namirnica.

Pseudomonas aeruginosa (ATCC 27853)

Pseufomans aeruginosa spada u gram-negativne bakterije. Živi u zemlji, vodama, biljkama, životinjama.

Kod ljudi se u malom broju nalazi u mikroflori creva i na koži.  Napada kada je imunitet slab pogotovo usled opekotina i rana. Može da izazove infekciju oka, uha, respiratornog trakta, infekciju kože pa čak i sepsu.

Proteus mirabillis (klinički izolat)

Proteus mirabillis spada u gram-negativne bakterije. U prirodi se nalazi u vodi i prašini, a u čoveku  u digestivnom traktu ali usled pada imuniteta, voli da se preseli u urinarni trakt gde izaziva infekciju.Takođe, može uzrokovati i pneumoniju i infekciju krvnih sudova. Najčešće ide u kombinaciji sa E.coli i sa bakterijama koje izazivaju polno prenosive bolesti.

Najbolja prevencija je lična higijena, često pranje ruku i dezinfekcija.

Staphylococcus aureus (ATCC 6538)

Staphylococcus aureus spada u gram-pozitivne bakterije. Najčešće se prenosi dodirom . Živi  na koža, ponekad i na sluzokoži. Usled oštećenja kože ili sluzokože, može dospeti u tkivo i izazvati lokalnu infekciju, ali se limfom ili krvlju odatle može širiti po celom organizmu i izazivati gnojne upale i sepsu.

Živi i na predmetima opšte upotrebe, u mleku, prehrambenim proizvodima, gde najčešće dospeva preko čovekovih ruku. Takođe, ima ih i na tastaturama kompjutera.

Enterococcus hirae (ATCC 10541)

Enterococcus hirae spada u gram-pozitivne bakterije. Pripada normalnoj crevnoj flori međutim, kod osoba sa oslabljenim imunitetom, može doći do infekcije. Ova bakterija često izaziva i bolničke infekcije.

Klebsiella pneumoniae (ATCC 4352, 14028)

Klebsiella pneumoniae  pripada porodici Enterobacteriaceae.To su gram negativne bakterije. Napadaju oslabljeni imunitet. Najčešće napadaju respiratorni sistem (dovodi do pneumonija, apscesa pluća..)  ali se odatle može širiti i na sluzokožu što izaziva meningitis i septikemiju.  Može izazvati i urinarne infekcije, a kod dece izaziva enteritis i enterokolitis, koji podsećaju na dizenteriju.

Proteus hauseri (ATCC 13315)

Proteus hauseri spada u gram-negativne bakterije. Živi u zemljištu, vodama i namirnicama. Napadaju oslabljeni imunitet. Kod čoveka, deo su sastava mikroflore digestivnog trakta. Izazivaju urinarne infekcije, meningitisi i infekcije rana, a naročito intrahospitalne infekcije kao što su: infekcije mekih tkiva, pneumonija, absces pluća, septikemija i dr.

Escherichia coli (ATCC 35210)

Escherichia coli je bakterija koja živi u ljudskim i životinjskim crevima. Međutim, kod osoba oslabljenog imuniteta, ona se namnoži i često dospeva do urinarnog trakta gde izaziva infekciju. Pored toga, uzročnik je i crevnih infekcija, meningitisa, sepse i zapaljenja pluća. Najbolja preventive je higijena! Prenosi se prljavim rukama, seksualnim putem pa čak i neopranim voćem i povrćem. Takođe, sunđer u kuhinji je glavno leglo ove bakterije. Ova bakterije ne bira ni pol ni starost, napada koga stigne.

Listeria monocytogenes (NCTC 7973)

Listeria monocytogenes je bakterija koja živi u zemljištu, vodi, biljkama…deo je mikroflore kod ljudi i životinja, ali usled oslabljenog imuniteta i unošenja kontanimirane hrane izaziva teško oboljenje listeriozu. Pošto se prenosi i sa majke na dete, trudnice su čak 20 puta osetljivije na infekciju  sa listerijom nego druge odrasle osobe.  Najčešće infekciju su izazvane hranom, i javljaju se čak I epidemično. Može dovesti do sepse, pneumonije i upale mozga.

Micrococcus flavus (ATCC 10240)

Micrococcus flavus su  je gram-pozitivne bakterije. Žive u zemljištu, vodi, vazduhu i prašini. Prisutne su i u namirnicima, pogotovo mleku i kvascu. Kod oslabljenog imuniteta može izazvati infekcije. S obzirom da se nalaze u prašini, najčećše ih ima u tastaturama kompjutera.

Aspergillus fumigatus

Aspergillus fumigates spade u gljivice. U prirodi rastu u materijama biljnog porekla (opalom lišću, žitu, senu, stajskom đubrivu…) a često su i deo saprofitne flore u ustima. Spore aspergilusa dospevaju u disajne organe udisanjem, ali ne dolazi uvek do bolesti već kada je oslabljen imunološki sistem. Ove gljivice izazivaju plućnu  aspergilozu i dovode do pojave tromboze.

Aspergillus versicolor

Aspergillus varsicolor spade u gljivice. Žive u vlažnim zatvorenim sredinama i prehrambenim proizvodima.  Iritiraju oči, nos i grlo. Izazivaju onihomikozu (gljivična infekcija noktiju). Koriste se u industriji jer uklanjaju olovo u vodi.

Aspergillus niger

Aspergillus niger spade u gljivice. Ove gljivice uzrokuju bolest “crni kalup” (zagađuje voće i povrće, npr luk, kikiriki, kajsije I grožđe). Prisustne su u zemljištu i zatvorenim sredinama. Izazivaju aspergilozu i otomikozu (gljivična infekcija ušiju.)

Aspergillus ochraceus

Aspergillus ochraceus spade u gljivice i najčešće živi u zemljištu a samim tim i u prehrambenim proizvodima (kukuriz, kikiriki, pirinač, žitarice, voće…). Izazivaju astmu kod dece, ali napadaju i bubrege i jetru.

Penicillium funiculosum

Penicilillium funculosum spade u mikotoksine. To je biljni patogen koji napada žitarice i u druge namirnice,a posebno u tropskim krajevima zbog klime (ova gljivica najčešće napada ananas). Živi u zemljištu i na ostacima useva. Izaziva mikotoksikozu, a u organizam ljudi i životinja dospeva putem kontanimirane hrane.

Penicillium ochrochloron

Penicillium ochrochloron spade u mikotoksine. To je biljni patogen koji napada žitarice i u druge namirnice. Živi u zemljištu i na ostacima useva. Izaziva mikotoksikozu, a u organizam ljudi i životinja dospeva putem kontanimirane hrane.

Candida albicans (ATCC 10231)

Candida albicans je gljivica koja se nalazi u digestvinom traktu čoveka. Usled pada imuniteta, počinje da se razmnožava i da se kreće po organizmu gde napada kožu, sluzokožu, nokte i unutrašnje organe, posebno reproduktivne organe.